Holliday Inn Express – Београд

36780604_2056925120998010_4104383353510166528_n

ПРЕДРАГ АНТОНИЋ, студент треће године смера хотелијерство

Након завршене друге године студија Хотелијерства размишљао сам у ком објекту би било најбоље да обавим своју стручну праксу. Након разговора са неколико колега, донео сам одлуку да конкуришем за хотел ,,Holiday Inn Express – Belgrade City“. Испоставиће се да је то једна од најбољих одлука коју сам могао да донесем.

Праксу сам обављао у оквиру службе рецепције, и то је била једна од ствари које су ме и привукле, поред јако добрих коментара неких од колега које су тамо већ радиле. Навешћу једну ситницу везану за први радни дан, која се може некоме учинити безначајном, али мени то свакако није, а то су речи господина Ивана Јоцића, директора сектора соба (Rooms Division Manager-а) и мог директног надређеног, које су гласиле – ,,Добро нам дошли, Предраже!“ Ја сам се тако заиста и осетио, а овакав дочек је представљао и прву назнаку да ће се моја велика очекивања испунити, и да нисам погрешио. Оно што свакако представља једно од највећих богатстава овог хотела јесу његови запослени. То је мала група дивних људи, који су ме такође сјајно дочекали и прихватили, посматрајући ме од првог до последњег тренутка као потпуно равноправног са њима. Чињеница да хотел нема много запослених само доприноси томе да су односи међу њима приснији и врло је лако навићи се на тако блиску  и пријатну атмосферу. О колегама са рецепције, са којима сам највише сарађивао, би имало пуно тога да се каже, али је мало речи којима бих довољно добро описао однос који су имали према мени. То су невероватни професионалци, који јако добро познају и раде своје посао, а који су првенствено врхунски људи. Несебично и свесрдно су ми преносили своје знање, помагали и саветовали ме, ниједног тренутка не либећи се да ми на нешто укажу. Мислим да овај хотел не би био баш такав какав јесте, да се између осталог, на његовом челу не налази господин Оливије Си Тахар. Не могу да пропустим а да не споменем и господина Ивана Јоцића. Било је невероватно задовољство и привилегија сарађивати са тако вансеријским човеком и врсним зналцем.

Мањи део овог текста ћу искористити да пренесем утиске везане за посао, али су људи на мене просто оставили најснажнији утисак. То не значи да је професионални део заостајао и трпео. Обзиром да је то било моје прво искуство на рецепцији, у хотелу који има 123 собе, био сам поприлично уплашен да ли ћу успети све да савладам и хоће ли све испасти како треба. Велика доза треме је била присутна код мене у тим тренуцима, али се овде опет враћам на колеге и њихову улогу у превазилажењу свега тога. Стрпљење које су они имали на почетку је брзо почело да се исплаћује и временом сам ја почео да будем све сигурнији у послу, обављајући све више радних задатака самоиницијативно, савладавши их до краја праксе готово све. Оно што младом човеку посебно треба да импонује, а не никако да га уплаши, јесте и спремност да вам временом поверавају све одговорније задатке, дајући вам на тај начин до знања да верују у вас и ваше способности, а то је непроцењиво. Врло брзо сам заволео рецепцију, увидевши да је не зову без разлога ,,срцем хотела“. Динамичност и непредвидивост које она носи са собом вас инспиришу, не остављајући вас ни у једном тренутку равнодушним. Али велико је питање да ли би све било овако да се нисам одлучио управо за  овај хотел.